Sudeći po brojnim festivalima, sajmovima, salonima, prezentacijama i drugim vinskim manifestacijama, vino je konačno postalo piće za koje se interesuje veliki broj građana ljubitelja vina u Srbiji. Dugi niz godina to nije bilo tako, tu želju da uživaju u vinu, imali su uglavnom samo oni koji su u "tajne vina" bili više upućeni dok su oni drugi prema njemu uglavnom bili ravnodušni. Danas se tu nešto malo izmenilo, polako je počelo da se shvata kako vino nije samo jedno od mnogih alkoholnih pića koje dobro ide uz ručak ili večeru već da ono, na primer, pored ostalog, ima i svoje društveno a i simboličko značenje i da je zbog toga u mnogim zemljama zaslužilo posebno mesto u društvu. Većoj zainteresovanosti za vino, ne samo kod nas, doprinelo je i to, što je u poslednje dve-tri decenije, enologija doživela veliki procvat a samim tim to je rezultiralo poboljšanjem kvaliteta vina. Otvoren je veliki broj novih vinarija i u nekima od njih, pored ostalog, poklonjena je pažnja negovanju autohtonih sorti grožđa i vina i tako mnogim potrošačima data mogućnost da probaju nove ukuse i mirise vina.

Sve to je podstaklo potrebu kod mnogih potrošača da prošire svoje znanje o vinu. Kada je to već tako, nas u redakciji posebno je zanimalo, u kojim prilikama i zašto Ijudi piju ili ne piju vino. Iskoristili smo priliku da u našim mnogobrojnim susretima s građanima napravimo jednu malu anketu, ili preciznije, iskoristili smo priliku da kad god smo negde boravili, u raznim sredinama Srbije, upitamo građane i neke naše čitaoce „zašto piju vino" i dobili smo niz različitih odgovora. Kao što se i očekivalo ljudi iz vinarskih krajeva najčešće su odgovarali da piju vino zato što je to tradicija u njihovoj porodici ili u njihovom kraju odakle potiču. Veliki broj anketiranih građana koji piju vino je odgovorio da piju vino iz hedonističkih razloga jer vole da uživaju u hrani i vinu i ta dva uživanja retko razdvajaju, neki opet piju vino zbog toga što mnoge turističke posete određenim destinacijama prosto nameću konzumiranje vina, bilo je i onih koji piju vino zato što misle da je ono korisno za njihovo zdravlje a neki opet iz radoznalosti i na kraju bilo je i onih koji piju vino zbog toga što smatraju da je to moderno ili kako rekoše zato što je to IN.

Ono što smo mogli da konstatujemo ovom našom malom anketom od odgovora koje smo dobili, je to: da neko pije vino veoma često a neko povremeno. Drugo, da većina konzumenata koja je došla u situaciju da negde pije vino, nije unapred birala vino kao piće, već se nekako zatečena situacijom u kojoj se našla, vino kao piće samo nametnulo odnosno da su u manjini oni koji svesno biraju vino kao piće koje najviše vole. Ono što nas je iznenadilo je to da na potrošnju vina presudno ne utiče reklamiranje vina u medijima već na potrošnju najviše utiče njegova pristupačnost kupcu. Koliko lako i brzo potrošač može da dođe do vina. Reklamiranje preko medija ima najviše uticaj na odabir proizvođača. U jednom su se svi anketirani potrošači i naši čitaoci složili. Da je vino piće koje je prijatnog ukusa i da se posle čaše-dve osećaju lepo i opušteno.

Nismo imali pretenzije da od ove naše skromne ankete pravimo neku sociološku studiju. Verujemo da je za razvoj vinskog sektora u Srbiji važno i to kakva je potrošnja vina. Ova tema može biti interesantna za neke institu cije u Srbiji koje su pozvanije od nas da se njom pozabave a u ovom obliku, za sada, smatrali smo može biti interesantna i našim čitaocima.