Zakon o zadrugama, koji se priprema, trebao bi da, na neki način, reafirmiše ili afirmiše neki novi model zadruga. Očigledno je vreme iza nas pokazalo da selo ne može bez dobrih i kvalitetiih zadruga. Nekada se celo selo oslanjanjalo na zadrugu i svi poljoprivredni proizvođači su odlazi kao u svoju drugu kuću da bi obezbedili repromaterijal, seme, đubrivo … Preko zadruge su izvozili i prodavali svoju stoku, stočarske i ratarske proizvode. Zadrugaje bila okosnica života na selu i neka nada i perspektiva.

Umesto da razvijamo model novih asocijacija ili zadruga, nazovimo ih kako hoćemo, jer zadruga je neko vreme bila pogrdan naziv za one iz prethodnog perioda, pošto takav model postoji u nekim evropskim državama, koje imaju malo veći posed nego mi, izgubili smo 10 godina tragajući za nekim od tih modela da bi se sada, konačno, ja se nadam, oformio jedan takav model. Videćemo kako će to izgledati, ali bez toga, bez zadruga ili asocijacija, ne znam koji bi naziv upotrebio, ne može biti daljeg iskoraka u selu, niti vraćanja mladih u selo, niti bilo kakve reči o konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača Srbije, niti u njihovoj nekoj perspektivi. Naš poljoprivredni proizvođač, bilo da je on u centralnoj Srbnji ili u Vojvodini, nikada se neće odreći svoje zemlje i imovine. Bilo da je to tri, četiri ili 10 hektara zemlje, on će ostati uz zemlju. Njima treba sada jedan takav model. Lično očekujem da će novi model oživeti, povezati te ljude I pretvoriti ih u robne proizvođače, u krupnije proizvođače, koji će biti ozbiljniji partneri današnjim trgovcima i partnerima u poljoprivrednoj proizvodnji, bilo da su oni sa ove strane trgovina ili u primarnoj proizvodnji, u svakom slučaju dobiće šansu da se i oni uključe.

Mi smo sada svedoci da monopoli, hteli mi to da priznamo ili ne, upravljaju praktično poljoprivredom Srbije, da su proizvođači sada stišnjeni, mogu da biraju po sistemu „uzmi ili ostavi" - kako da nabave đubrivo, koje seme da koriste, na koji način i kome će isporučivati rod. Dakle, nemaju nikakav glas. Asocijacije su dobra stvar, ali to nije zadruga. Oni ne mogu zameniti zadrugu. Zadruga je ta druga kuća u selu. Prema tome, ja lično sam optimista. Ako se to ne desi uskoro, onda treba da računamo na jednu zaista veliku krizu, kada je u pitanju uopšte proizvodnja hrane. Jer, to je, ipak, ograničeno na manje sredine i ne možemo mi sada navoditi kao primer neke velike. Svaka čast Delta agraru za ulaganje u velike voćnjake, ali ove stvari mogu da se odigravaju samo preko zadruga. Mislim daje to sada veliki izazov pred državom.

Inače, ne sviđa mi se previše da baš Ministarstvo ekonomije forsira zadrugu. Zašto to nije napravljeno međuresorski, da tu bude i poljoprivreda i ekologija i još drugi resori koji bi trebali kompleksno da sagledaju to pitanje? Dakle, primera uspešnih ima puno u svetu i mislim da to treba uraditi. Ja bih voleo da ova 2011. godina zaist a buude godina istine u agraru i da pogledamo u to gde jesmo i da više ne sakrivamo glavu ispod tepiha, nego da se suočimo i da dok još ima vremena rešavamo oblast po oblast, a sve u korist konkurentnosti poljoprivrede.