STAV:

Tržište pšenice - prijatno iznenađenje ili očekivani rasplet

Direktor "Produktne berze"
Žarko Galetin

Direktor "Produktne berze" Žarko Galetin

Posle boja, svi su generali pametni. Tako se ukratko može pod zajednički imenitelj podvesti situacija kada neki "analitičari" tržišta žitarica, koji, eto, baš sada kada je cena pšenice skočila na nivo preko 12,00 din/kg (bez PDV-a), izjavljuju da su bili u pravu kada su davali prognoze oko tržišne pozicije pšenice u pogledu njene cene. Naravno, ne bi cela situacija zavređivala toliku pažnju, da se upravo takvi "analitičari" ne pojavljuju sa prognozama o daljim perspektivama rasta cene pšenice do granice od 200 € po toni, pa i više.

Ne potcenjujući uticaj psihološkog efekta na tržište, cena se ipak ne formira, niti tržište kreira davanjem prognoza i izjava, a pogotovu ne davanjem paušalnih i neutemeljenih izjava, kao što se kod nas sve češće dešava.

Ruku na srce, sve je ipak iznenadila ovako visoka cena pšenice u vreme kada je pritisak ponude u periodu žetve najveći. No, pođemo li hronološkim redom i uzmemo li u analizu relevantna dešavanja na najvećim svetskim berzama i dešavanjima u neposrednom okruženju, doći će se do zaključka da ovako visoka cena predstavlja posledicu spleta niza povoljnih okolnosti, koje su uticale da se ovakva cena ipak može smatrati donekle očekivanim raspletom.

Dakle, pođimo redom. Početak ekonomske godine za proizvodnju pšenice, nije ukazivao da će se priča oko pšenice završiti u žetvi sa cenom kako ona danas kotira. Naime, u Srbiji je zasejano pšenice na površini od oko 620.000 hektara, što je čak i nešto više nego prethodne godine. Obim setvenih površina u svetu pod ovom kulturom takođe je bio na neznatno većem nivou u odnosu na prethodnu godinu. Prve procene prinosa posle blage i sušne zime u Srbiji ukazivale su na nešto manji rod. Procene roda u zemljama EU , našeg bližeg okruženja i zemljama crnomorskog regiona ukazivale su takođe na prinos ispod proseka. Za razliku od suše u Evropi, SAD je zadesila serija vremenskih nepogoda i preobilnih, po pšenicu štetnih padavina.

Kako se to reflektovalo na cenovne pozicije pšenice na berzama?

Julski fjučers na najvećoj svetskoj robnoj berzi u Čikagu (CBOT), startovao je 16.03.2007. godine na nivou 172,47 $/t. Dakle, to je bila cena pšenice u tom trenutku sa isporukom u julu 2007. godine. Berza u Miniapolisu (MGEX) takođe na dan 16.03.2007. na SPOT tržištu (promptna isporuka) kotirala je pšenicu po ceni 165,83 $/t. Uzmemo li dešavanja na terminskim tržištima u našem bližem okruženju, svakako da je referentna cena na berzi u Budimpešti. Prva kotacija avgustovskog fjučersa je objavljena 14.05.2007. godine i to po ceni od 175,50 $/t. Najzad, na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu, cena pšenice roda 2007. godine prvi put kao predmet trgovine „na zeleno“ pojavljuje se krajem marta meseca po ceni od 8,30 din/kg ( bez PDV). Na prvi pogled sasvim uobičajena situacija.

Sva dalja dešavanja međutim, upućivala su na situaciju u kojoj smo se danas našli.

Već pomenute vremenske (ne)prilike, iz dana u dan menjale su procene oko budućeg roda pšenice u svetu u 2007. godini. Generalno, već u aprilu mesecu je bilo jasno da rod ( iako na većim površinama od prošlogodišnjih) neće zadovoljiti apetite tražnje. Ionako neizvesnu situaciju je dodatno podgrevala činjenica o stalnom padu prelaznih zaliha. Elem, kako su se kretale prognoze, tako je i reagovalo tržište. Konačno, u junu mesecu, kada su površine sa severne hemisfere počele da se žanju, situacija je postala sasvim izvesna. Ukupan svetski rod uz neznatna odstupanja će biti oko 610,2 miliona tona ili za 2,70% više nego prošle,odnosno za 2% manje nego pretprošle godine. Ono što je međutim, najviše uzburkalo tržište jeste značajno povećana tražnja (procenjuje se na 618 miliona tona). Dodaju li se ovoj računici rekordno male prelazne zalihe (najniže u zadnjih 10 godina) od 112 mil. tona, dolazi se do zaključka o veoma prenapregnutom svetskom bilansu pšenice u ovoj godini. Upravo ti razlozi bili su svojevrsni tržišni „okidač“ , pa se cena julskog fjučersa na CBOT „zatvara“ na dan 05.07.2007. sa cenom 209,95 $/t, cena na SPOT-u u Miniapolisu je 197,14 $/t, a cena avgustovskog fjučersa na berzi u Budimpešti je 05.07.2007. dostigla rekordnih 227,39 $/t.

Šta se dešavalo na našem tržištu? Kao što je već pomenuto prva prodaja pšenice ovogodišnjeg roda sa odloženom isporukom (po žetvi) realizovana je još krajem marta meseca. Da će zainteresovanost tražnje biti nikad veća, uverilo nas je ponašanje velikih kupaca koji su pšenicu kupovali u velikim pojedinačnim lotovima od 100 tona, pa do 1.000 tona po jednom poslu. Cena pšenice „na zeleno“ u aprilu mesecu je bila 8,50 din/kg( bez PDV), u maju 9,50 din/kg, da bi u junu pre žetve cena bila 10,00 din/kg. Očigledan rast. Dakle, prvi jasan signal da će se pšenica dobro cenovno pozicionirati posle žetve, jeste bila upravo ta veoma naglašena tražnja u kupovini pšenice preko „Produktne berze“ sa odloženom isporukom i to u količini od 6.375 tona, što odavno nije zabeleženo.

Prvi otkosi pšenice i prva trgovina sa promptnom isporukom počela je preko „Produktne berze“ cenom 10,00 din/kg , da bi potom usledio vrtoglavi rast koji je na kraju prve nedelje jula doveo pšenicu do cenovnog nivoa od 12,30 din/kg. Potpomognuta već opisanim dešavanjima na svetskim berzama, cena pšenice na domaćem tržištu zauzela je visoke pozicije, pre svega kao posledica dešavanja na regionalnom tržištu koja su neposredno uticala na već pomenuta tržišna kretanja. Naime, naši tradicionalni izvozni konkurenti na tržišta koje Srbija preferira za izvoz, potpuno su zakazali što se izvoza tiče, te na taj način širom otvorili izvozne kanale našim izvoznicima. O čemu se radi? Ukrajina kao jedan od najvećih izvoznika u regionu, je pred donošenjem propisa o zabrani izvoza pšenice zbog očuvanja sopstvene prehrambene sigurnosti, Kazahstan je u sličnoj situaciji, Mađarska, Rumunija i Bugarska ispaštaju zbog suše.

Za razliku od pomenutih zemalja, naših izvoznih konkurenata, Srbija neće imati problem zadovoljenja sopstvenih potreba, naprotiv. Naime, procenjuje se rod od oko 2.050.000 tona , što omogućava izvozni višak od oko 180.000 – 200.000 tona. Kvalitet – dobar. Eto zaokružene slike o dobroj poziciji naše pšenice na izvoznom tržištu. Posle svega postavlja se osnovno pitanje do koje granice će ići cena pšenice? Naravno - dotle dokle je „podnosi“ kalkulacija izvozne cene. Koja će to cena biti može da se nasluti prema već prikazanim cenovnim parametrima sa užeg i šireg tržišta.

U atmosferi opšte izvozne euforije, nije na odmet zapitati se pošto ćemo na jesen jesti hleb?

Komentari:

Trenutno nema komentara...