S obzirom da je ovakva situacija sa vlagom u celoj zemlji, ovo je zapravo i prava vremenska nepogoda za setvu hlebnog žita i neophodna je brza procena stručnjaka i eksperata da bi se omogućilo ratarima da donesu pravilnu odluku i sa najmanje rizika utroše novac. Iz Privredne komore Srbije nedavno je saopšteno da je i za skroman ulog u jesenju setvu pšenice potrebno najmanje deset milijardi dinara. Iako je setva najbolja u optimalnom roku, to se ove godine neće dogoditi jer većina ratara pšenicu seje nakon odoravanja brazdi koje još nisu odorane. Na njivama sada iza jakog traktora i dobrog pluga ostaju prave gromade zemlje. Mali broj domaćina pšenicu seje uz upotrebu kvaltetnih tanjirača.

Većina stručnjaka koji se bave agrotehnikom u proizvodnji pšenice u svojoj praksi nije se srela sa ovakvom pojavom: da posle uspešne žetve i solidnih prinosa ratari sa sigurnošću ne mogu da zasnuju novu proizvodnju.

Među mogućim scenarijima za ovogodišnju setvu najviše se pominje „setva po svaku cenu“, što obuhvata ubacivanje zrna u suvu i nedovoljno pripremljenu njivu, a zatim se čuje preporuka da se sačekaju padavine i da setva „ne mora biti loša i u decembru“. Oprezniji stručnjaci ne žele ništa da komentarišu jer ne znaju kakve niske temperature nas očekuju krajem godine, jer je pšenici potrebno da sakupi 120 toplotnih stepeni za stasavanje, a da najniže temperature u tom periodu ne budu minus pet stepeni u zemljištu.

Ako bi se u Srbiji za setvu na oko 450.000 hektara upotrebilo seme kupljeno od semenskih kuća, ratari bi po nekim prosečnim cenama za to imali izdatak od tri milijarde dinara. Zbog toga mnogi razmišljaju da u otežanim uslovima ipak poseju svoje dorađeno seme upola jeftinije od ponuđenog, čime zapravo ulaze u prvi rizik koji ih samo manje košta. Semenske kuće su ove godine ratarima ponudile 64 sorte pšenice, odnosno 70.000 tona setifikovanog semena. U reklamama su se tako pojavile neke inostrane sorte kao visoko kvalitetne i rodne, a koje zapravo nemaju proteine ni za kvaltetnu stočnu hranu.

Ko će i koji potez povući da bi se o setvi dobilo što više informacija i da bi ratari  doneli brzu odluku o ovom poslu? Stavljanje zrna u suvo zemljište i njegovo neizvesno opstajanje je samo prva neizvesnost za opstanak biljke i što uz popravljanje vremenskih uslova ipak ostavlja trag na prinos. Dakle, u ovim elementarnim nepogodama za ona žitna polja koja se održe i koliko toliko razviju, biće potrebna značajna zaštita i prihrana. Retka su imanja koja će nakon  setve zaliti njive. Gotovo svi će samo upotrebiti valjak. U takvoj situaciji upotreba mineralnih đubriva biće jedina mera za spas setve. Međutim, njihova cena prevazilazi očekujuću dobit od roda u sušnom periodu i u takvoj situaciji je potrebna intervencija države. Pariteti koji su se pojavili za razmenu mineralnih đubriva za rod iz sledeće godine su neprihvatljivi. Tako se popularni NPK (tri petnaestice) nudi za 3,5 kg pšenice!?

Ako se uslovi za setvu dolaskom padavina ubrzo poboljšaju za efikasnu i koliko toliko vremenski nezakasnelu setvu, biće potrebna solidarnost koja se može  izraziti stavljanjem na raspolaganje teških tanjirača malim proizvođačima koji su u ovom poslu i najbrojniji. Oni bi tako smanjili broj operacija na njivama. Ta moćna oruđa imaju velika gazdinstva i kompanije i za realizaciju ovakve potrebe neophodno je da se uključe lokalne samouprave, savetodavne službe i regionalne privredne komore koje najčešće samo sabiraju rezultate ili saopštavaju planove na čiju realizaciju nemaju ama baš nikakvog uticaja. Ovo je sada prilika da se iskažu zbog ratara, ali i svojih velikih članica prerađivača i izvoznika. Ako se u ovom času ne sagleda sitiuacija u koju su ratari, ne svojom voljom, zapali, prvo ćemo govoriti o neuspeloj setvi zbog suše, a na leto verovatno o zabrani izvoza pšenice.