STAV:

Subvencije za samo četvrtinu poljoprivrednika

Prof. dr Miladin Ševarlić predsednik Društva agrarnih ekonomista

Prof. dr Miladin Ševarlić predsednik Društva agrarnih ekonomista

Ministarstvo poljoprivrede odustalo je od realizacije i prošlogodišnje predizborne uredbe o podsticaju unapređenja delatnosti zemljoradničkih zadruga - koje su u dosadašnjoj distribuciji skromnog "agrarnog kolačića" bile i ostale najzapostavljenija kategorija subjekata u poljoprivredi Srbije. Time je u potpunosti izigrano poverenje i obesmišljeni su materijalni troškovi i sve druge pripremne aktivnosti stotinak zemljoradničkih zadruga koje su učestvovale na konkursu anuliranom nečinjenjem novog ministra.

Pravo na subvencije iz agrarnog budžeta u 2009, kako je uoči Nove godine najavio ministar Saša Dragin, neće imati nijedno poljoprivredno preduzeće niti zemljoradnička zadruga, ni oko 365.000 neregistrovanih porodičnih gazdinstava, pa čak ni oko 215.000 RPG (registrovanih poljoprivrednih gazdinstava) čiji vlasnici imaju regulisano penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu rada van sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva - što čini oko 75 odsto ukupnog broja subjekata u poljoprivredi Srbije.

Time se podsticajne mere agrarne politike redukuju na oko 200.000 RPG, čiji su vlasnici tzv. čisti seljaci ili paori, koji, s obzirom na prosečnu veličinu obradivog zemljišta po zemljoradničkom gazdinstvu, raspolažu sa oko 15 odsto ukupne obradive površine u Srbiji.

Izjava ministra da "privredna lica (poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge - napomena autora) i hobi poljoprivrednici, ne mogu da ostvare bilo kakve subvencije od strane Ministarstva poljoprivrede" i svođenje agrarne na dominantno socijalnu politiku i davanje podsticaja samo jednoj podgrupi proizvođača poljoprivrednih proizvoda ukazuje na definitivno napuštanje tržišnog koncepta razvoja agrobiznis sektora privrede u Srbiji.

Međutim, uvođenje administrativno-političke i dominantno socijalne umesto tržišne selekcije korisnika budžetskih podsticaja i svođenje njihovog broja na veličinu približnu nivou reprezentativnog uzorka popisa poljoprivrednih proizvođača u Srbiji posledica je drastičnog smanjenja agrarnog budžeta u 2009. u odnosu na 2008. godinu, i to:

  • nominalno smanjenje - sa 27,2 na 20,4 milijarde dinara, odnosno za 6,8 milijardi ili za 25 odsto;
  • realno smanjenje - za oko 50 odsto, uzimajući u obzir neizmirene obaveze iz 2008, prenete na teret planiranih budžetskih sredstava za 2009. i očekivano inflatorno obezvređivanje tih sredstava tokom ove godine;
  • relativno smanjenje - sa 4,15 na 2,92 odsto nacionalnog budžeta.

U situaciji kada su rashodi nacionalnog budžeta u 2009. za 7,6 odsto veći u odnosu na rashode čak i rebalansiranog budžeta Srbije iz prošle godine, i kada su povećani rashodi pojedinih nimalo više prioritetnih ministarstava (od 1,6 milijardi dinara za Ministarstvo životne sredine, preko deset milijardi dinara za Ministarstvo ekonomije do čak 47 milijardi Ministarstvu finansija), navedeno smanjenje agrarnog budžeta ukazuje da podizanje nivoa konkurentnosti naše poljoprivrede ostaje "mrtvo slovo" u još uvek nedefinisanim strateškim opredeljenjima našeg Ministarstva poljoprivrede.

Agrarno-političkom galimatijasu posebno doprinosi i semantička i kategorijalna nedefinisanost u uredbi navedenih "komercijalnih" RPG kao korisnika subvencija. To zahteva odgovor na najmanje dva pitanja.

  • Zašto poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge nisu komercijalna RPG kada za radnike zaposlene u njima plaćaju neuporedivo veći doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje nego što to čine tzv. čisti seljaci ili paori?
  • Zbog čega RPG, čiji je vlasnik npr. agronom u zadruzi, ne može dobiti status "komecijalnog" RPG, iako isporučuje tržištu npr. 100 tona pšenice, a taj status će dobiti RPG tzv. čistog seljaka ili paora, koji uopšte nema tržišnih viškova ili su oni manji od tržišnih viškova nezemljoradnika?

Na kraju, ovakav "koncept redukovane agrarne politike" nameće i analogno pitanje: Da li je za realizaciju agrarne politike samo jedne podgrupe RPG koja raspolaže sa oko 15 odsto ukupne obradive površine u Srbiji, umesto sada angažovanog državnog funkcionera sa punim radnim vremenom, dovoljan i "hobi" ministar poljoprivrede?

Komentari:

Trenutno nema komentara...