Vreme pred nama, kratkoročno i dugoročno, predstavlja veliki izazov za srpsku poljoprivredu. Transparentno smo istakli da želimo kandidaturu za prijem u Evropsku uniju što faktički znači da, između ostalih promena, našu agrarnu politiku moramo prilagoditi zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. To, naravno, osim niza novih zakonskih rešenja koja su usvojena i koja će tek biti doneta, podrazumeva i podizanje sveukupnog nivoa produktivnosti i konkurentnosti srpskog agrara za nimalo laku utakmicu na probirljivom evropskom tržištu.

Validni podaci, uporedivi s odgovarajućim parametrima razvijenih zemalja i onih koje su u razvoju, ukazuju na to da Srbija znatno zaostaje po produktivnosti rada i konkurentnosti svojih poljoprivrednih proizvoda. Tako srpski seljak može da obezbedi hranu za oko 20 stanovnika, dok farmer u Evropskoj uniji zadovoljava potrebe za hranom 150 ljudi!

Jezik cifara je još neumoljiviji: učešće aktivnih poljoprivrednika u strukturi stanovnišva u Srbiji iznosi gotovo petinu. U stvaranju ukupnog društvenog bruto proizvoda, ova petina učestvuje sa 10 odsto dok, na primer, svega pet procenata aktivnog poljoprivrednog stanovništva u Evropskoj uniji participira u globalnom kolaču Unije sa 15 procenata. Amerikanci su otišli i korak dalje: svega dva odsto poljoprivrednika, u nacionalnom bruto društvenom proizvodu, učestvuje sa čak 15 procenata.

Našu pogaču, kako nedavno slikovito reče jedan uvaženi stručnjak, mesi dosta ruku, ali je ona za Evropu posna i sporo raste. Kako je moguće da nam je produktivnost rada i dalje u podrumu kad imamo 5.111.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 60 ari po stanovniku što je iznad standarda u EU. Ili ne znamo da radimo, nemamo sa čime, neorganizovani smo to je sigurno, ili smo zadovoljni onim šta, kako i koliko proizvodimo, pa nam tržišna utakmica sa svetom nije ni potrebna.

Daleko je od zdrave logike da treba da se zatvaramo u svoje dvorište, mislimo da smo sami sebi dovoljni, ali šta činimo da podignemo uspešnost proizvodnje dalje od nivoa potreba sopstvene porodice?

Ne može se reći da država raznoraznim olakšicama i stimulacijama kontinuirano ne čini ništa da podigne produktivnost i podstakne konkurentnost agara. Da podsetimo, lane je poljoprivreda bila najuspešnija izvozna privredna grana, ostvaren je suficit od 670 miliona dolara. Da li je moglo više? Agroekonomisti tvrde da jeste, a za to daju i konkretne primere: godinama ne možemo da izvezemo junećeg mesa koliko nam EU utvrđenim kontigentom dozvoljava, iako pet klanica ima izvozni broj. Od izvoza maline ostvareno je 115 miliona evra, ali zarada bi bila daleko veća da smo malinu ponudili u pakovanju od pola kilograma. Izvoz pšenice doneo nam je 36 miliona dolara, a može mnogo više, jer se prerađivački kapaciteti mlinova koriste svega 56 odsto... Ovo su samo najtipičniji slučajevi.

Primetno je da najviše izvozimo sirovine, a samo oko dvadesetak proizvoda visoke finalne prerade. To nedvosmisleno ukazuje da smo u tehnološkom zaostatku za razvijenim zemljama EU, stepen iskorišćenosti kapaciteta prehrambenih fabrika je veoma mali, a produktivnost rada još niža. Najgore od svega je što, kako reče Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, nemamo preciznu i sveobuhvatnu analizu kapaciteta iskorišćenosti prerađivačke i prehrambene industrije. Kad bi to imali znali bi šta i koliko možemo proizvesti u poljoprivredi za domaće, ali i inostrano tržište.

Na pragu naših evropskih integracija to je veoma važan podatak jer je tržište EU, zbog jedinstvene agrarne politike, suočeno sa strukturnim viškovima hrane. Prof. dr Branislav Vlahović s Departmana za ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, tvrdi da je stepen samosnabdevebnosti EU žitaricama 124, povrćem 118, voćem 121, mesom 106, šećerom 120 odsto.

Imamo li i s kojim proizvodima šanse da se probijemo na evropsku trpezu? Možemo računati na sve, pogotovo na kukuruz i maline, a naša prednost je u nezagađenim oranicama, zdravoj i kvalitetnoj vodi, povoljnim klimatskim uslovima, tradiciji poljoprivredne proizvodnje... Uvođenje i otvaranje pogona s novim tehnologijama, kao što se poslednjih godina radi u AP Vojvodini, bolja tehnološka i tehnička efikasnost sigurno bi ojačali pozicije i značajno podigli produktivnost i konkurentnost srpskog agrara u Evropi.

"Poljoprivrednik", 9. april 2010.
Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije ovaj tekst nagradila je za doprinos evropskim integracijama u kategoriji novinskih tekstova u 2010. godini.