Da li smo dužni 3.000 evra po stanovniku ili 12.000 po zaposlenom, svejedno - dugujemo 23 milijarde evra. Tri ili četiri godine morali bismo da prestanemo sa zaduživanjem i da taj novac vratimo, a zaduživali smo se brzo i sa jednim ciljem - čuvanje stečenih političkih pozicija.

Kapital od prodate imovine pojeli smo kroz javnu potrošnju i od tog novca u državi nije izgrađena ni jedna veća investicija.

Poljoprivreda je ponovo platila ceh loše politike i ekonomske neukosti u vođenju zemlje. Pojedine kompanije, iako ne obrađuju više od 120.000 hektara, svojom prerađivačkom i trgovačkom mrežom isisavaju profit poljoprivrednika koji obrađuju većinu oranica u Srbiji. Dakle, kod nas je na sceni globalni monopol, uz punu toleranciju od strane države. Da nije tako - onda bi situacija u mlekarskoj industriji, uljarskoj , klaničnoj preradi, trgovini bila povoljnija za seljake.

Saradnjom Vlade, sindikata i poslodavaca formirana je radna grupa za izlazak iz krize kojom će rukovoditi premijer Mirko Cvetković. Ovim činom su (hteli ili ne da priznamo) suspendovane sve druge institucije u sistemu koje se bave ekonomijom. I umesto da se one učine odgovornim, a pre svega komorski sistem, instituti, Narodna banka, resorna ministarstva, pa i nauka - ceo plan se svodi na radnu grupu, kao da Vlada i premijer do sada nisu imali instrument da rade bolje i samo im je falila ova grupa.

Ne može radna grupa, koja okuplja sindikat i bogate ljude, zameniti obaveze institucija u ovom poslu, ali je ona, izgleda, poslednji pokušaj da se „veliki igrači", vlasnici kapitala (nastali uz pomoć vlasti) udobrovolje i iz zaliha počnu isplaćivati lične dohotke i poreze, dok im ne krene ponovo biznis. A šta može Vlada bez radne grupe? Može sve! Prvo, da bez izuzetka svi plate porez - PDV i da se javno objavi ko duguje za porez državi, ko ne plaća javnim preduzećima za obavljene usluge, ko ima evropske plate (bonuse), a duguje državi, ko troši novac poreskih obveznika za neracionalno zapošljavanje političkih kadrova, kome trebaju javna preduzeća koja ne mogu da opstanu na tržištu...? I tako može u nedogled.

Kada bi bilo manje ovakvih trošenja, agrarni budžet bi bio nesumnjivo veći. Ali, zar nije dovoljno za poštovanje srpske poljoprivrede što će ona i ove godine, prema nepotpunoj računici, dati rod vredan najmanje stotinak milijardi dinara. Izgleda da nije.