Na to zacelo ukazuje i najnoviji analitički izveštaj Evropske komisije o trenutnom stanju srpske poljoprivrede, kao i njen mogući uticaj na Zajedničku poljoprivrednu politiku EU. Da smo kojim slučajem u ovom momentu punopravni član EU, uticaj bio bio minoran, jer naših nešto više od pet miliona hektara zemlje činilo bi svega tri odsto poljoprivrednih površina koje se u ovom momentu koriste u zemljama Evropske unije. Izvoz poljoprivrednih proizvoda, bez razlike koliko on nama značio i donosio devizni priliv, na evropskom tržištu nije respektabilan onoliko koliko mi mislimo da jeste.

Koliko god izveštaj nekima nije po volji ili naizgled nije lep, dokaz je više njegove realnosti i egzaktnosti. Nepristrasan pristup, bez friziranja postojećeg stanja, u svakom slučaju može više da koristi nego da šteti, jer realnost, bez obzira na to kakva je, mora da se prihvati. To se odnosi pre svega na državne subvencije za koje Evropska unija, ali i Svetska banka - što ne reći otvoreno - imaju sve manje razumevanja i traže da se preispitaju. Politika subvencija, odnosno direktne državne podrške proizvođačima, ne samo kod nas već generalno u svim zemljama u razvoju, u EU smatraju štetnim jer vrše direktan pritisak na proizvodnju i poljoprivrede tih zemalja, ne dozvoljavaju im da budu konkurentne, a samim tim ugrožavaju položaj domaćih poljoprivrednih proizvođača.

Otvaranje pitanja subvencija koje se dobijaju na osnovu svog ili zakupljenog zemljišta, njihove visine, kome ih dodeliti, po kojim kriterijumima: proizvedenim kilogramima, broju goveda, tovljenika, u ovom momentu rastuće krize manje je ekonomska, a više socijalna kategorija, ocena je analitičara u Evropskoj komisiji. Subvencije su, smatra se, istovremeno i tempirana bomba, linija razdvajanja na male i velike zemljoposednike, što je i potvrđeno letos kada je organizovan veliki protest zemljoradnika.

Poštovanje preuzetih i oročenih obaveza prema poljoprivrednicima do kraja januara 2012. godine i izglasavanje agrarnog budžeta za 2012. godinu test je koji Republička vlada i Ministarstvo poljoprivrede treba da polože. Osim ispunjenja obaveza prema poljoprivrednicima, treba da zadovolje i stroge kriterijume MMF-a i evropskih standarda u politici subvencija poljoprivrede. Najava uvođenja gornjih granica subvencija za velike proizvođače, kao što predlaže EU, moglo bi još više iskomplikovati ovo vrlo osetljivo pitanje. Kakav će stav po pitanju subvencija do kraja nadležni zauzeti, ostaje da se vidi. One, za sada, ostaju, ali resorni ministar poljoprivrede tvrdi da su samo premije za mleko sigurne, sve ostalo je još uvek "na razmatranju", a nešto pouzdanije će se znati kada budu utvrđene konture nacionalnog i agranog budžeta 2012. godine.

Analitički izveštaj Evropske komisije fokusira i druge faktore koji srpskoj poljoprivredi otežavaju da brže ide evropskim korakom. To su pre svega usitnjeni posedi na kojima se ostvaruju niski prinosi, zatim zastarela mehanizacija, struktura i način proizvodnje, devastiran stočni fond... Podatak da je 87 odsto ukupnog obradivog zemljišta u rukama malih proizvođača sa najviše dva-tri hektara, kao i da uglavnom gaje žitarice za EU dovoljan je razlog da se konačno formuliše nova zemljišna politika i krene s ukrupnjavanjem površina na kojima se mogu primenjivati savremene agrotehničke mere i dobijati visoki prinosi. Ovaj vruć krompir, koji nadležni decenijama prebacuju iz ruke u ruku, neko konačno mora da preuzme i stavi na dnevni red, bez obzira koliko to za njih, ali i za poljoprivrednike i zemljoposednike bilo nepopularno. Pravilna zemljišna politika je ključ uspeha, preokret koji srpskom agraru nedostaje.

Pre toga, naravno, treba doneti jasnu, transparentnu i validnu strategiju poljoprivrede sa istaknutim prioritetima. I što je još važnije, obezbediti njen kontinuitet na duži rok, bez obzira na sadašnje i buduće vladajuće elite. Kad se to uradi, prijem u EU, ponavljamo, za naš agrar može, ali i ne mora da bude od presudnog značaja.