Tada je i "skromnih" 7.893,56 m2 (srazmerno površini oko 100 četvorosobnih stanova koji na toj lokaciji danas vrede oko 25 miliona evra) u elitnoj tadašnjoj General Ždanovoj a današnjoj Resavskoj ulici (u dužini od 70-tak metara sa čak dve kućne numere: 13 i 15; sa podzemnom garažom, prizemljem i šest spratova, a pride i dvorišna zgrada!!!) zadružne imovine, koja je i tada i danas Ustavom ove zemlje "garantovani oblik svojine", prenet bez naknade i uknjižen kao imovina PKS - iako njeno tako stečeno "vlasništvo" danas ne može da se podvede ni pod jedan od tri ustavna obilika svojine (privatna, javna, zadružna). 

A taj kompleks elitnog poslovnog prostora 100 metara ispod crkve Sv. Marka a 300 metara iznad Beograđanke, kupljen je na inicijativu rodonačelnika srpskog zemljoradničkog zadrugarstva profesora Mihaila Avramovića i stečen je znojem i mukom generacija zadrugara (seljaka i seljanki) koji su od 1895-te odvajali od svojih usta i plaćali članske uloge i članarine orući sa plugom i kravama ili volovima, kopajući motikom, žanjući srpom i kosom, peške noseći kotarice (sa voćem, povrćem, jajima i mrsom) na obramačama ranom zorom do varoških pijaca ili u taljigama sa voloskim i konjskim zapregama terajući marvu i žito na vašare i stočne pijace širom Srbije.

Ponovnim formiranjem samostalnog Zadružnog saveza Srbije (ZSS, 1976), PKS mu je velikodušno podarila pravo da koristi 11 kancelarija u delu iste zgrade koja je ranije bila u zadružnom vlasništvu  - dok se ne steknu uslovi da savez reši svoj "stambeni problem". Čak su ZSS obezbedili da koristi i mesto u garaži za svoj najpre jedan, a zatim i drugi službeni auto (sa staklima naknadno zatamljenim posle njegove kupovine - da seljaci i paori ne bi bili potrešeni zagledanjem u "zabrinuta" lica dva potonja predsednika ZSS: dipl. pravnika Dragana Govedarovića i prof. dr Stojana Jevtića). A u toj garaži, gde se može parkirati preko 10-tak današnjih luksuznih automobila, nekada je bio podrum Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga gde su brojne zadruge vinogradara i voćara lagerovale pića (vino i rakiju) koja su se distrubuirala po kafanama i birtijama širom varoši beogradske, a i dalje - čak i za izvoz u druge države.

Kasnije donetim Zakonom o zadrugama (1990) bilo je propisano da se zadružna imovina, koja je drugim korisnicima preneta bez naknade, vrati zadrugama i zadružnim savezima. Međutim, posle sudskih procesa tokom 1992. i 1993. godine, odlukama Trećeg opštinskog suda i Okružnog suda u Beogradu odbijen je zahtev ZSS da mu se vrati imovina koju je bez naknade tri decenije ranije preuzela PKS. Obrazloženje sudova, da nema katastrofalne posledice po zadružni sektor privrede u Srbiji, bilo bi komično: "Imovina je pripadala Glavnom savezu zemljoradničkih zadruga Srbije a ne novoosnovanom Zadružnom savezu Srbije"!? Tako je institut pravnog sledbeništva u našoj sudskoj praksi, na žalost zadrugara, ostao mrtvo slovo na papiru.

P.S. Analogno takvom (verovatno političkim pritiscima naturenom) sudskom rešenju ni današnja Republika Srbija ne bi mogla postati pravni sledbenik svekolike imovine prethodne Socijalističke Republike Srbije, a pogotovu ne i bivše Narodne Republike Srbije !?

Zakonom o zadrugama (1996) - koji je čak i danas važeći, takođe je propisano  da će se imovina koja je bila u vlasništvu zadružnih saveza odnosno zadruga u periodu posle 1. jula 1953. godine, a koja je bez naknade preneta drugim licima koja nisu u zadružnom sektoru, vratiti zadružnim savezima odnosno zadrugama čija je ta imovina i bila. Shodno tom zakonu, ZSS je podneo zahtev za vraćanje imovine, ali se opet postavilo novo pitanje "važnosti pravosnažnih sudskih odluka donetih u vezi vraćanja imovine bivših zadružnih saveza po prethodnom zakonu - koji je novim Zakonom o zadrugama stavljen van snage."

Bez obzira na "snagu" aktuelnog Zakona o zadrugama, tadašnji predsednik ZSS prof. dr Viden Ranđelović - bez odluke bilo kog organa tog Saveza, i tadašnji predsednik PKS mr Momir Pavlićević - takođe bez odluke bilo kog organa te Komore, potpisali su 1998. godine "Sporazum o uređenju imovinsko-pravnih odnosa" kojim se ZSS dozvoljava "odšteta" samo u vidu prava korišćenja 11 kancelarija na rok do 10 godina bez plaćanja zakupa.

Najzad, 31. decembra 2008. godine - kada je sav pošten radni narod vršio poslednje pripreme za doček globalno krizne Nove 2009. godine, prof. dr Stojan Jevtić (tada istovremeno "na dve fotelje": i predsednik ZSS i potpredsednik PKS, a da ironija bude veća - zadužen u toj Komori upravo za poljoprivredu; i još pride sa predsednikom te iste Komore Milošom Bugarinom - takođe dipl. inž. poljoprivrede) naložio je desetini preostalih činovnika ZSS da "pokupe zadružnu dokumentaciju" i da se presele u drugu zadružnu zgradu u nepodobne, nepotpuno oslobođene i neadekvatno adaptirane prostorije u Skerlićevoj ulici. I to čak i bez obaveštavanja a kamoli odluke bilo kojeg organa ZSS. Da budem apsolutno korektan: nije dr Stojan Jevtić kao predsednik ZSS kriv za (ne)domaćinsko gazdovanje pre nego što je on izabran na tu dužnost. Ali je NESPORNO ODGOVORAN za skrivanje i neobaveštavanje ijednog organa ZSS da će (obavljajući istovremeno DVE FUNKCIJE - predsednik ZSS i potpredsednik PKS - koje su po tom a i po nekim drugim pitanjima u DIREKTNOM SUKOBU INTERESA) u praktično poslednji (ne)radni dan 2008-me (polu)tajno iseliti ZSS - a u korist PKS.

U međuvremenu, iako od strane nijednog organa ZSS nije nikada predložen, dr Stojan Jevtić za "nagradu" nedavno biva ponovo (re)izabran za potpredsednika ZSS i to, kako je izjavio na  (zbog nedostatka kvoruma) neodržanoj Skupštini ZSS (16. aprila t.g.) -  što treba da bude "na čast ZSS".

Najzad, sa već unapred pripremljenom izjavom na ponovo zakazanoj i započetoj sednici Skupštine ZSS (29. aprila t.g.), a u nemogućnosti da "progura" još jednu njemu neophodnu izmenu Pravila Zadružnog saveza Srbije i tako imenuje  "podobnog" saradnika za v.d. sekretara ZSS, revoltirano izjavljuje da podnosi NEOPOZIVU OSTAVKU i posle 4-te od 15 planiranih tačaka dnevnog reda demonstrativno napušta sednicu - ne sačekavši kao što pravila lepog ponašanja u svakoj seoskoj zadruzi nalažu - ni da u njegovom prisustvu Skupština konstatuje da mu je tim činom prestao i mandat predsednika ZSS.

Ne upuštajući se u komentarisanje drugih efekata njegovog mandata, proizilazi da je dr Stojan Jevtić (ne)obavljajući dužnost predsednika ZSS u trajanju od preko 13 meseci - "koje su neki nepoznati antizadružni skakavci pojeli" -  kada je zbog povremenog kratkotrajnog navraćanja u kancelariju predsednika ZSS (čak i kad je bila na istoj adresi gde i njegov kabinet potpredsednika PKS - u Resavskoj 15),  mesečno primao platu u protivvrednosti oko 15 tona pšenice odnosno za 13 meseci oko 240 tona pšenice (što je srazmerno prosečnom prinosu sa oko 70 ha zasejanih žitom našim nasušnim!? odnosno, čak i više ako se uzme u obzir trenutna cena otkupa pšenice "na zeleno").

Zato bi zadrugari u Srbiji - posebno pekarski radnik Simić u zadružnoj pekari u Kuršumliji koji je bez primljene plate u tromesečnom periodu  "nezakonito prisvojio jedan hleb i dve lepinje više nego što mu je za njegovo i njegove višečlane preživljavanje bilo propisano" - trebali malo više da porazmisle kada na upražnjeno mesto budu imenovali novog zadružnog lidera Srbije.

A možda je NEOPOZIVA OSTAVKA dr Stojana Jevtića bila iznuđenja činom izbegavanja odgovornosti za već na dva puta zakazanim sednicama Skupštine ZSS nedostižnu - simbolika tog  "srećnog" broja ne verujem da je slučajna - 13-tu tačku predloženog i konačno usvojenog dnevnog reda:  Inicijativa za smenu ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije, dr Saše Dragina, sa predlogom Odluke o pokretanju inicijative.

Ili je njegova ostavka motivisana (opravdanim) izbegavanjem da se upušta u raščišćavanje eventualne ranije (ne)zakonitosti prodaje skoro 50-tak metara kvadratnih poslovnog prostora u prizemlju zgrade ZSS u Makedonskoj 21, u Beogradu, po ceni tek nešto iznad 1000 evra po kvadratu (po tako niskoj ceni zbog  "pada cena nekretnina" dve godine pre pojave globalne ekonomske krize !!!??? - i to slobodnom pogodbom između radnika ZSS i inokosnog kupca, čime je narušena pripadnost celokupnog prostora u toj zgradi samo zadružnim institucijama.

Ili možda zbog stalnog izbegavanja da se članovima Skupštine ZSS stavi na uvid original zapisnika o prvom delu Izborne Skupštine ZSS -  kada je dr Stojan Jevtić i izabran za predsednika (mart 2008-me), a natavak te Izborne sednice Skupštine ZSS nikada do danas nije održan.

Ili je poenta njegove ostavke da je konačno na 3. sednici Skupštine ZSS započetoj i prekinutoj 29. aprila 2009. godine,  predviđena tačka 8. Predg Finansijskog plana Zadružnog saveza Srbije za (VEROVALI ILI NE !?) 2008. godinu, sa predlogom Odluke o usvajanju. A za istu prekinutu sednicu, bila je planirana i tačka 10. Predlog Finansijskog izveštaja Zadružnog saveza Srbije za 2008. godinu, sa predlogom Odluke o usvajanju. Zbog NEOPOZIVE OSTAVKE  predsednika ZSS i prekinute 3. sednice Skupštine ZSS, članovi Skupštine i javnost zadružnog sektora Srbije do daljeg će biti uskraćeni za odgovore na barem dva sledeća pitanja:

• Od kada se to Finansijski plan za 2008-mu usvaja istovremeno kada i Finansijski izveštaj za tu istu godinu - ali tek krajem aprila 2009-te?
• Kako će članovi Skupštine ZSS RETROAKTIVNO usvojiti Finansijski plan za 2008-mu i istovremeno i Finansijski izveštaj o rashodima u iznosu od 26.403.830.- dinara, od čega je SAMO 21.640.622.- dinara ili SVEGA 81,96% ukupnih rashoda otišlo na zarade, naknade i ostala lična primanja PRETHODNOG i (DO)SADAŠNJEG predsednika ZSS (u statusu sa datom NEOPOZIVOM OSTAVKOM) i desetak radnika u administraciji ZSS?

Ako se ovako gazdovalo sa ZADRUŽNOM IMOVINOM koju su decenijama stvarale generacije zadrugara (srbijanskih seljaka i vojvođanskih paora) i koja je na raspolaganju za "DOMAĆINSKO GAZDOVANJE" kod najvišeg organa zadružnog pokreta u Srbiji, potpuno je (ne)jasno kako je nestala i kako i dan danas na očigled svekolikog preživelog zadružnog članstva i rukovođenja od strane izabranih zadružnih poslenika od okružnog do republičkog nivoa bestraga nestaje zadružno zemljište, zadružne poslovne zgrade u elitnim delovima gradova, zadružni prerađivački kapaciteti, zadružne prodavnice, zadružne stočne farme, ... a preuzimanje od nemila i nedraga mnogobrojnih zadružnih domova po selima izlišno je spominjati.

Ili je možda DVANEST I MINUT, da članovi zadruga i njihovi naslednici, pre nego što i DRŽAVA ovo malo što je preostalo kao tzv. NERASPOREĐENA ZADRUŽNA IMOVINA to otme i rasproda u bescenje, preuzmu sa pažnjom DOBROG DOMAĆINA brigu o sveukupnoj zadružnoj imovini u Srbiji.