Našavši se na “vetrometini novog vremena”, pokušavajući zaštiti svoje interese, poljoprivrednici su, iz najboljih namera, formirali ogroman broj udruženja, asocijacija, saveza i drugih organizacija. Nesumnjivo da potrebe za ovakvim organizacijama postoje, ali je prisutno I sve veće razočarenje naših domaćina u njih. Ono je i sasvim razumljivo, jer su, u najboljem slučaju, one samo u  nekim kriznim situacijama, tek delimično i na kratko,  uspevale rešiti probleme svojih osnivača.

Pored novostvorenih organizacija, još uvek figuriraju i neke “staroslavne”, kao što je to Odbor za poljoprivredu u Privrednoj Komori, gde isti ljudi već više decenija “navodno” vrlo uspešno zastupaju interese poljoprivrede, ali bez i jednog jedinog konkretnog rezultata . Zadružni Savez Vojvodine je letos u žetvi pšenice definitivno pokazao svu svoju nemoć u pregovorima sa Ministarstvom poljoprivrede i ostaje mu da prikuplja članarinu i izdaje cenovnik mašinskih radova u poljoprivredi, kao krajnji domet. Na žalost, poljoprivrednici od ovih institucija ne mogu više ništa očekivati.

Stoga je neophodno odmah krenuti u osnivanje POLJOPRIVREDNE KOMORE kao krovne organizacije koja bi okupila sva udruženja, asocijacije, saveze poljoprivrednih proizvođača. Ustvari, ovo nije ništa posebno novo, jer su poljoprivreedne komore postojale  na ovim prostorima pre drugog svetskog rata. U periodu socijalizma poljoprivreda je imala svoje predstavnike u Privrednim komorama što je donekle i moglo da se opravda s obzirom na dogovornu ekonomiju toga vremena. Danas u vreme tržišne ekonomije nema nikakvog smisla da proizvodjači i kupci poljoprivrednih proizvoda sede u jednom komorskom telu. Dakle primarna poljoprivredna proizvodnja je zasebna privredna grana i mora imati reprezentativnu instituciju koja će definisati i zastupati njene interese. U Sloveniji je poljoprivredna komora osnovana 1999. godine, a upravo pre par meseci je konwstituisana  u Hrvatskoj. U Evropskim zemljama postoji višedecenijska tradicija komorskog udruživanja i organizovanja poljoprivrednika.

Tokom 2005 I 2006. godine bilo je ozbiljnih inicijativa, kako od strane Ministarstva poljoprivrede, tako i od strane velikog broja udruženja poljoprivrednika da se pristupi odvajanju poljoprivredne iz privredne komore i uspostavljanju zasebnog komorskog sistema.  Medjutim, tu se i stalo, a do danas su i ove inicijative tako reći utihnule.

Pored poljoprivrednika, i država ima ogroman interes za formiranje poljoprivredne komore, pogotovo sada kada je uključivanje naše zemlje, pa tako i naše poljoprivrede, u Evropske integracije daleko izvesnije nego u bliskoj prošlosti. Baš zato je neophodno da Država i preuzme ulogu inicijatora donošenjem Zakona o poljoprivrednoj komori, zatim da pruži tehničku podršku samom procesu konstituisanja, i da prvih nekoliko godina preuzme finansiranje iste. U našem neposrednom okruženju postoje sveža pozitivna i negativna iskustva i treba ih koristiti u svakom smislu. Medjutim, i inicijative od strane udruženja, asocijacija, saveza poljoprivrednih proizvođača, koje doduše postoje, moraju biti daleko glasnije i jače.