S obzirom na doprinos poljoprivrede i prehrambene industrije formiranju bruto društvenog proizvoda Srbije, učešće Agrarnog budžeta u Budžetu Republike Srbije u svim godina tranzicionog perioda može se smatrati relativno malim, a u 2009. i 2010. godini čak i omalovažavajućim.

U periodu od 2004. godine do danas sa uvođenjem sistema registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG) mogu se konstatovati tri prelomne godine.

U 2004. godini realno najveća sredstava agrarnog budžeta „jurišnički" su podeljena „na vagone" na svega 38.000 ili 4,8% ukupnog broja porodičnih gazdinstava u Srbiji. Ti srećnici verovatno su bili unapred obavešteni i pripremljeni za promenu koncepta subvencija u našoj poljoprivredi, pre svega posredstvom članstva u jednom od udruženja poljoprivrednika koje je prepoznatljivo kao „produžena ruka" partije čiji su kadrovi tada „stolovali" u resornom ministrarstvu.

U 2008. godini primenjen je „predizborno-populistički" program subvencija po hektaru i grlu stoke koji je imao karakter više socijalne nego razvojne politike, a koristilo ga je oko 418.000 RPG ili 53,7% ukupnog broja individualnih poljoprivrednih gazdinstava.

U 2009. godini, kada je već bila formirana koaliciona vlada, izneverena su po ko zna koji put predizborna obećanja data poljoprivrednicima, u kontekstu „političkog namirivanja obaveza prema jezičku na vagi koalicione većine" umesto u razvoj poljoprivrede veći deo sredstava usmeren je za rešavanje socijalnih pitanja „generacija koje su svojim radom stvorile" sve ono što je u postupku tranzicije i privatizacije u Srbiji rasprodato za manje od 5 milijadi evra. Zbog toga je uveden „restriktivno-eliminacioni" model subvencija iz omalovažajuće malog Agrarnog budžeta koje su bile dostupne samo za 84.000 RPG ili 10,8% ukupnog broja porodičnih gazdinstava. Manji deo ove malobrojne grupe korisnika subvencija čine 20-ak hiljada RPG-a na tzv. marginalnim područjima, koja su u svim navedenim modelima primene subvencija bila hendikepirana zbog uranilovke u sistemu subvencija po hektaru vojvođanskog černozema i crnotravskog podzola, kao i za istočnofrizijsku „fabriku mleka" i peštersku bušu - koja je „za dlaku" mlečnija od koze. U drugom, većem delu ove drastično smanjenje grupe korisnika subvencija svrstana su isključivo RPG čiji su vlasnici ili takozvani nosioci domaćinstva prihvatili obavezu da plaćaju doprinose za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje kao zemljoradnici. Time su objektivno eliminisana sva RPG čak i takozvanih „čistih" poljoprivrednika čiji je posed manji od 7 ha (što je dva puta više od prosečne veličine IPG u Srbiji), jer bi im davanja za zemljodavnički PIO bila veća od ukupnog iznosa subvencija koji bi dobili za svoj posed. Tako smo u realizaciji agrarne politike praktično primenili metod favorizovanja „gazda" karakterističan za PRIZAD-a iz perioda Kraljevine Jugoslavije. Zbog toga većinu korisnika subvencija čine RPG „čistih" poljoprivrednika, čiji su posedi tri (oko 10 ha) do trideset puta (do 100 ha) veći od prosečne površine zemljoradničkog poseda u Srbiji.

U uslovima ovako mizernog Agrarnog budžeta, čak i „agrarno-političkog Ajnštajna" da postavimo za ministra poljoprivrede ne bi mogao učiniti nikakav značajniji pomak u razvoju poljoprivrede i sela Srbije.

Autor ovog teksta prepoznatljiv je u sredstvima informisanja po svom neslaganju sa neodgovarajućim odnosom Vlade Republike Srbije prema zapostavljenoj poljoprivredi i selu, ali se ovog puta u potpunosti slaže sa krucijalnim  pitanjem  ministra poljoprivrede Dr Saše Dragina (na konferenciji Agropress-a u Narodnoj banci Srbije na temu „Agrobiznis Srbije - Razvojni prioriteti u 2011. godinu", 26. oktobar 2010.) koji je smogao snage i izgovorio vrlo indikativnu rečenicu u kontekstu ovolikog i ovakvog Agrarnog budžeta da je bio pred hamletovskom dilemom: „Kako izvući zeca iz praznog šešira?".

Stoga upućujem javni apel „ekonomskom trijumviratu" Vlade Republike Srbije - predsedniku Dr Mirku Cvetkoviću, ministarki finansija Dr Dijani Dragutinović i ministru ekonomije i regionalnog razvoja Mr Mlađanu Dinkiću - da je „dvanaest i minut" da poljoprivredi i selu u predstojećem rebalansu za 2010-tu „izdignu glavu ispod vode", a u Budžetu Republike Srbije za 2011. godinu da sa minimalnih ŠEST ODSTO AGRARNOG BUDŽETA nadomeste delić onoga što je država Srbija zakinula u prethodnom periodu poljoprivredi i selu - posebno u 2009. i 2010. godini. Ako, kojim nesrećnim slučajem, Vlada Republike Srbije i treću godinu zaredom bude budžetski omalovažavala poljoprivredu i selo, apelujem na poslanike svih parlamentarnih stranaka (i vladajućih i opozicionih !!!) da takve budžete ne usvoji i time uskrati poverenje Vladi Republike Srbije.

Tako sam, barem ja, shvatio zaključnu rečenicu iz već spomenutog govora ministra poljoprivrede Dr Saše Dragina, sa kojom se, priznajem, apsolutno slažem (!!!), a koja glasi: „I zato pamet u glavu, novac na selo, tamo(DOMAĆINI - dodao MMŠ) znaju kako od skromnih sredstava stvoriti mnogo više!"

U protivnom, izrazito nepoverenje prema ovom režimu i njegovom „doprinosu" razvoju poljoprivrede i sela (odgovori 1.298 ispitanika poljoprivrednika i žitelja sela preuzeti iz Ankete Ujedinjene seljačke stranke - u osnivanju, juli-septembar 2010. godine, na pitanje Kako ocenjujete stanje agrara Srbije poslednjih i ove godine?, bili su sledeći:  1.145 ili 88,21% - loše, 118 ili 9,09% - podnošljivo, 33 ili 2,54% - dobro i 2 ili 0,15% - bez odgovora), pored već akutne nestašice svima potrebnog mleka, mogu se vrlo brzo ispoljiti i u daleko radikalnijim proizvodno-ekonomskim, ali i socijalno-političkim implikacijama - koje niko razuman ne bi poželeo.