Proizvodnju povrća u toku 2011. godine obeležila je ekstremno sušna godina što je proizvođaće izložilo visokim troškovima za nabavku energenata. Pre svega, dizel-goriva i smanjenju prinosa po jedinici površine. Smanjenje prinosa pratila je niska cena proizvedenih gotovih proizvoda. Cene su bile daleko niže od cene koštanja. Niske cene povrća u 2011. godini propraćene su nemogućnošću plasmana kupusnjaća, paprike, krompira i crnog luka.

Proizvodna 2012. godina poćela je obilnim snežnim padavinama i ekstremno niskim temeraturama. Zbog obilnih padavina koje su poprimile razmere elementarne nepogode proglašeno je vanredno stanje. U glavnim povrtarskim regionima visina snega je 30 - 100 cm. Usled obilnih padavina i težine snega srušeno je preko 20 % plastenika tunelskog tipa. Direktna materijalna štetaje od minimum dva pa do preko 20 evra/m². Oštećena je plastična folija i noseća konstrukcija ali i proizvodnja salate, spanaća, mladog luka i rasada povrća. Snežne padavine pratile su ekstremno niske temperature. Na Rimskim Šanćevima u neposrednoj blizini Novog Sadii 9. februara izmereno je -28,7°C. Ekstremno niske temperature u dužem vremenskom periodu uticale su na povećanu potrošnju skupih energenata (kao što je gas, lož-ulje i/ili žetveni ostaci), korišćenih za zagrevanje zaštićenog prostora, pre svega u proizvodnji rasada povrća.

Nepovoljne klimatske prilike prati rast vrednosti evra. Poskupljuju energenti, kao što su dizel-gorivo i gas. Cene repromaterijala više su uproseku za 20-30 %. Najgore u svemu jeste što i  najoptimističnije prognoze stručnjaka upućuju na još teži drugi talas teške ekonomske krize. Preti nam recesija, a raste nezaposlenost i nedostatak novca. Kupovna moć stanovništva je više nego prepolovljena. Posledica toga je smanjena tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima pa i za povrćem pre svega na domaćem tržištu, ali i u izvozu. Proizvodnja hrane, posebno proizvodnja povrća, prepuštena je nemilosrdnom tržištu. Osim drastićnog pada tražnje i kupovne moći stanovništva, proizvodaće povrća opterećuje otežana naplata plasiranog povrća lancima megamarketa, a u poslednjih nekoliko godina i prerađivaćima povrća.

Logičan odgovor na nedaće koje su snašle povrtare jeste drastično smanjenje troškova proizvodnje što će u konačnom uticati na smanjenje prinosa i ukupnu produkciju povrća, namenjenog domaćem tržištu.